Rođena 26. oktobra 1952. godine u Velikoj Plani.
Odlučila da studira engleski jezik i da živi u Londonu u petom razredu osnovne škole. Od tada uči i voli isto.
Odjednom, zbog žudnje za slobodom, upisala Višu ekonomsku školu. Tek tako a, u stvari, da bi se što pre osamostalila.
Počela da radi u reosiguranju kada je imala 21 godinu i predložena od strane radničkog saveta da se pošalje na rad u akcionarsko društvo u Londonu. Ali... udaja i dete joj onemogućavaju da ostvari ovaj drugi san.
U međuvremenu završila uspešno sve neophodne tečajeve engleskog (takođe italijanskog i francuskog) jezika.
Upisala Filološki fakultet kao zaposlena majka dva mala deteta.
Nikada nije prihvatila cifre u svom životu i radu (ugovaranje poslova i ispostavljanje obračuna), već se držala čvrsto spiritualnih nivoa. Ipak - morala da zarađuje pare.
Desilo se da je našla kreativniji posao u Fulbrajtovoj komisiji, 1985. godine.
Putovala dosta van zemlje, privatno i poslovno, pa čak i tri puta u London.
Imala prekognitivni san: Big Ben, Temza, most Kula, gvozdena ograda, trčanje kroz maglu...
Seća se da je uvek imala olovku u ruci.
Kad je 1992. godine izgubila perspektivan posao (zbog sankcija UN), našla se na potpunoj slobodi.
Prekvalifikovala se odmah u novinara, astrologa, pisca... Radoznalast ju je odvela predaleko...
Bila šest godina član redakcije lokalnog časopisa "Ogledalo". Istovremeno pisala za oko 15 domaćih i stranih časopisa i novina. Objavila oko 1.000 članaka na sve teme.
Uči astrologiju sama preko jednu deceniju a završila i kurs kod poznatog astrologa. Napravila više od 1.000 horoskopa.
Bila gost nekoliko radio stanica (kontakt programi - astrologija).
Piše dva romana o običnim ljudima (na bazi životnog i, posebno, novinarskog iskustva) i knjigu iz astrologije pod nazivom LJUBAV. Piše i dugačke i kratke pesme. Počela da piše haiku kada ju je na to podstakla grupa haiku pesnika koje je pozvala da se predstave u jednom od beogradskih klubova.
Član je Haiku udruženja Jugoslavije (HUJ) i beogradskog haiku kluba "Šiki".
Saradnik je HUJ-ovog časopisa "Osvit" i pomaže rado urednicima drugih časopisa za haiku i pojedincima, svim svojim znanjem i ljubavlju.
Objavila dosta priča i pesama u domaćim i stranim časopisima.
Dobila nekoliko nagrada za haiku poeziju.
Trenutno ispomaže u osnivanju Centra za humane nauke, edukaciju i istraživanja.
Otvorila ovaj website da traje dok nas smrt ne razdvoji... i duže.
Nastavlja da se bavi pitanjem slobodnog uma i duha u dezinfikovanom slobodnom prostoru.
Do sada živela 9 potpuno različitih života u ovom jednom zemaljskom. Nije u bliskom odnosu, već se samo seća pokojnica. Sa žaljenjem. Ne zna, kao što i nije znala, kada, kako i zašto dolazi nova da smeni prethodnu, a sada ovu koja vam se obraća.
Jedno je sigurno: sve osobe su volele ovu planetu, svaki stvor i svemir. Nada se da će se naredna ponašati i osećati isto.
Pripitomiti? Strah zavladao ljudima - od davanja, od uzimanja. Zavisnost? Slabosti? Um jedno - duša drugo. Na pola puta - tuga. Da li je ovca pojela ružu ili nije? Ovo najvažnije pitanje jednako je pitanju velikog praska i svakog sledećeg praska.
Možemo li se pripitomiti? Vredi pokušati. Veze. Nevidljive, nečujne, treperave... Spoj vedra vode i miliona praporaca...
